Nova knjiga na srpskom jeziku:    "O smrti i umiranju" Beograd Septembar 2010.     U Beogradu je nedavno pre- dstavljena knjiga dr Elizabet Kubler-Ros "O smrti i umiranju" u prevodu i izdanju Nadje No- vakovic. Ova knjiga je prve- nstveno namenjena lekarima, sestrama, duhovnicima i poro- dicama i govori o tome sta svi oni mogu da nauce od umi- rucih. Dr Elizabet Kubler-Ros (1926- 2004) bila je psihijatar svajca- rskog porekla i autor svetskog dela o izucavanju predsmrtnih stanja objavljenog jos 1969. godine, a koje se tek sada po prvi put pojavljuje kod nas. Profesor Alan Kelehir sa Uni- verziteta u Batu, Velika Brita- nija, o njoj je rekao: "Dr Kubler-Ros je neosporno bila pionir u reformi socijalnog pristupa umirucima. Zalagala se za apsolutnu potrebu i neo- phodnost slusanja onog cemu nas umiruci uci iz sopstvenog iskustva. I upravo danas, kada smo toliko opsednuti slomom ili ostecenoscu naseg telesnog sistema, bilo usled raka, srcanih problema ili demencije, te lekcije slusanja, koje mogu da nam ponude ljudi koji su pred kraj zivota, jednako su vazne kao i 1969. godine (kada je i napisana knjiga O SMRTI I UMIRAJU). Naime, jos uvek se cesto susrecemo u bolnicama i domovima za brigu o starima sa zeljom da se radi u interesu pacijenta umesto da se radi zajedno sa njim." Dr Kubler-Ros utemeljila je ono sto svi danas znaju kao "Kubler-Ros model" - cuvenih pet faza kroz koje se bolesnik priprema za umiranje. Tih pet faza su neprihvatanje, bes, cenkanje, depresija i prihvatanje, a kroz njih prolaze ujedno i oni koji su izgubili blisku osobu. Ona je tokom zivota primila dvadeset pocasnih doktorata i do jula 1982. godine obucila 125.000 studenata za rad sa umirucima drzeci predavanja na fakultetima, visim skolama, seminarima, bolnicama i centrima za socijalni rad. Godine 1970. predavala je na temu umiranja na Harvardu, a 2007. uvedena je u Hol slavnih zena u SAD. Prof Dr sci Vladimir Diligenski, spec. neuropsihijatar, rekao je o knjizi: "O SMRTI I UMIRANJU" je jedna od prvih i osnovnih knjiga iz oblasti tanatologije. Moze se reci da je to osnovni udzbenik iz ove oblasti, te se kao takva može preporučiti svim studentima psihologije, medicine, i drugih humanističkih nauka, posebno specijalizantima iz psihijatrije i ljudima koji se interesuju za bilo koju vrstu psihoterapije. Knjiga daje odgovore na mnoga pitanja u vezi sa smrcu i procesom umiranja, na koji nacin ljudi reaguju u takvim situacijama, kako ljudi koji umiru prihvataju cinjenicu svog odlazenja, kako se postaviti u takvom trenutku. Sta ponuditi umirucem u procesu umiranja je nekada veliko umece. Mnoge odgove u vezi sa tim procesom, pa i mnogo sire u smislu prihvatanja smisla zivota i procesa umiranja, daje ova knjiga. Knjiga je za svaku preporuku."   Knjigu dr Elizabet Kubler-Ros "O smrti i umiranju" mozete naruciti i preko kancelarije BELhospisa u Beogradu.   U nastavku mozete procitati dva kratka izvoda iz knjige.   ~   ... Lekarka: Da li ikada razmisljate o umiranju? Pacijentkinja: Da li razmisljam? Lekarka: Da. Pacijentkinja: Cesto. Ne dopada mi se ideja da ljudi dodju na moj pogreb i gledaju me jer izgledam grozno. Zasto to mora da bude tako, zasto se ne obavi neka kratka sluzba? Mislim, ne volim sahrane, mozda vam to zvuci cudno... Ne mogu da podnesem da mi je telo u tom kovcegu. Lekarka: Nisam sigurna da sam vas razumela. Pacijentkinja: Ne bih da se ljudi lomataju oko toga tri dana, posebno ne moja deca. Razmisljala sam ali nista nisam preduzela oko svega toga. Doduse, moj muz je jednom predlozio da nesto ucinimo, da doniramo oci ili druge organe ali jos uvek nismo ni mrdnuli na tu temu. Covak valjda te stvari stalno odlaze, sta li. Lekarka: Da li razgovarate sa nekim o tome? Pripremate li se na taj trenutak? Pacijentkinja: Pa, vec sam rekla ocu C. da mislim da ima toliko mnogo ljudi kojima je potrebna tudja pomoc i koji od oca C. ocekuju mnoge odgovore. Lekarka: Daje li ih on? Pacijentkinja: Ako shvatate hriscanstvo onda u mojim godinama naucite da morate nekada i sami da date odgovoror jer cete u zivotu dosta vremena provesti sami sa sobom. Sami ste sa svojom bolescu jer ljudi prosto ne mogu da sede pored vas sve vreme. Ni svestenik, ni muz, niti bilo ko moze da dezura pored vas neprestano. Moj suprug je neko ko bi to hteo, ali prosto ne moze.   ...   "Ako je pacijentu dopusteno da umre u poznatom okruzenju ispunjenom ljubavlju onda je to mnogo lakse za njega. Njegovi bliznji znaju da je mozda bolje da mu umesto sedativa ponude casu omiljenog vina ili mu zgotove domacu supu za koju i dalje drzim da je ukusnija od infuzije. Ovde ne zelim da minimalizujem znacaj sedativa i infuzije jer kao nekadasnji seoski lekar znam da su ponekad neizbezni i da mogu da spasu zivot, ali isto tako znam da strpljenje i poznati ljudi i hrana mogu da zamene gomile boca sa intravenoznim tecnostima koje se daju samo da bi se ispunilo cisto fizicko odrzanje i sa sto manjim angazovanjem medicinskog osoblja. Cinjenica da je deci dozvoljeno da ostanu u kuci gde se desio fatalni dogadjaj i da su ona ukljucena u razgovor, diskusije i strahove, daje im osecaj da nisu usamljeni u svom bolu i pruza im utehu podeljane odgovornosti i zalosti. To ih polako priprema da na smrt gledaju kao na sastavni deo zivota i pomaze im da odrastu i sazru."

Home | O nama | Aktivnosti | Vesti | Kontakt | Donacije Copyright © 2010 belhospice.org All rights reserved